Kada smo venčali, rekli smo “U dobru i zlu”. Sada mi to deluje smešno. Ovo je sve samo ne dobro.
Vratili smo se druženju kao da se ništa nije desilo. Međutim, jeste. I te kako. Ali tek sledeće veče. Došao je kod mene dok je moj muž bio na poslu, naravno, znao je kada radi. Sve pod izgovorom da je došao po neku lemilicu koju mu je Marko obećao. Ja sam se pravila da ne znam šta želi.
Rekla sam mu da imam mnogo posla i da se sam posluži, a ja moram da usisam sobu. Otišla sam znajući da će doći. Naravno, došao i zatvorio vrata sobe. Pogled mu je govororio više od reči.
Krenuo je da me ljubi i mazi, da mi stiska zadnjicu i grudi. Opirala sam se što sam jače mogla. Znala sam da to nije u redu i da ću zažaliti ako se bilo šta dogodi. Ali, vuklo me je.
Spopadao me je po svim delovima tela. Nije birao. Uzdasi su mu se otimali kao da mu je to nešto poslednje na svetu. Nije mogao više da se kontroliše. Počeo je da me skida… Ja sam se u početku otimala, ali posle sam izgubila i želju i volju.
Želela sam da saznam kako bi bilo. Uostalnom, seksualni život nam je malo zamro u poslednjih nekoliko godina, i imala sam veliku želju da probam nešto novo.
Spavali smo na mom i muževljevom krevetu. Bilo je dobro. Ni približno onako kao što sam zamišljala. I, da, naravno, pokajala sam se.
Iako smo se posle nalazili i dalje na večerama i na druženjima, niko nije ništa pominjao, niti se opet desilo. Valjda nam je oboma bila potrebna mala promena….