Danci su bogat i radan narod, ali sa merom. Sa naglaskom na meri. Dobro je raditi i ne zabušavati, ali u radno vreme.
Danci su, prema izveštaju o sreći koje su napravili stručnjaci njujorškog Univerziteta Kolumbija po narudžbini UN-a, najsrećniji narod na svetu, iako im zima traje duže nego ostala tri godišnja doba zajedno i mrak tokom većeg dela godine pada već u 16 sati.
Danska ima 5,4 miliona stanovnika, nalazi se na severu Evrope, BDP po glavi stanovnika iznosi gotovo 44.000 evra, što je drugi najveći BDP u Evropskoj uniji, piše Jutarnji list. Statistika pokazuje da sa svojom zaradom žive 25 posto bolje od prosečnog stanovnika EU. Za socijalnu zaštitu izdvajaju čak 35 posto BDP-a. Zaposleno je oko 76 posto stanovništva od 20 do 65 godina, a nezaposlenost je u krizi dostigla zabrinjavajućih 7,5 posto.
DRUGAČIJI KONCEPT
Ono što razlikuje ovu zemlju od država sa područja Balkana jeste bogatstvo, ali i razlika između južnog i severnog mentaliteta.
Kad se Zagrepčanka Kristina Volsperger Danilovski sa porodicom početkom 2009. godine preselila u Kopenhagen, bila je svesna da odlazi u naprosto drugačiju državu. Njen suprug je poslom vezan uz danski glavni grad Kopenhagen, pa su razmišljali o mogućem preseljenju. Krajem 2007. godina rodila je sina, a još tokom porodiljnog bolovanja počeli su da planiraju preseljenje u Kopenhagen.
– Htela sam da živim u inostranstvu i da probam nešto drugo i nisam zažalila – kaže Volsperger Danilovski.
Prvi susret sa potpuno drugačijim konceptom života bio joj je vezan uz upis deteta u jaslice.
RECEPT ZA SREĆU
Arhitektura Kopenhagena je predivna i očekivala je vesele, šarene, tople jaslice i zainteresovane, posvećene vaspitačice. Međutim, dete je upisala u zgradicu nalik baraci, sa sivim zidovima i podovima, bez boja, igračaka i crteža, a čuvale su ga vaspitačice koje su jedva posvećivale pažnju detetu.
– Danci veruju da decu od malih nogu treba odgajati da budu individualci, da se brinu sami o sebi i da sami sebe zabavljaju. Danske mame ne trče za svojom decom i ne viču “nemoj, nemoj, pazi, pašćeš”. One veruju da dete mora da padne i da će tako da nauči. U prvim jaslicama mog sina, koji je jedva imao dve godine, smatrali su da je u redu da izlazi bez kape po snegu i kiši, da promrzne i pokisne jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu – kaže ona.
MEJLOVI PRIJATELJICAMA
– Nema tu ocene šta je bolje ili lošije – to je naprosto različito. Da li je bolje stalno skakati oko dece kao što mi činimo? Da li je bolje to što naši vrtići moraju biti roze i plavi i puni cveća? Da li je to objektivno bolje? Da li je naš mentalitet u kojem se poslednji novac daje za decu bolji? Da li je bolje da roditelji nemaju ništa, ali da deca nose markiranu odeću i slave skupe rođendane? Ne znam! Toga, recimo, u Danskoj nema. Odeća se kupuje samo kad se mora, i to jeftina, igračke su retke, kao i slatkiši. Verovatno je najbolji put negde u sredini – kaže Kristina.
Svoje dogodovštine u Kopenhagenu na zabavan i ležeran način redovno je u mejlovima opisivala svojim prijateljicama u Hrvatskoj. To dopisivanje, kaže, bila joj je duhovna hrana, piše Jutarnji.hr.
Nakon tri godine porodica se vratila u Zagreb, u kojem je Kristina pokrenula svoj posao. Na temelju mejlova koje je pisala prijateljicama i pričica koje je još u Kopenhagenu napisala da bi ih jednom dala svom sinu, odlučila je da napiše knjigu koju će za Božić pokloniti tim prijateljicama. Knjigu je nazvala “Danci i stranci”. Međutim, knjiga je neviđenom brzinom prešla iz kruga prijatelja u knjižare. Radi se o pitkom, zabavnom i nepretencioznom štivu.
LEŽERAN OPIS
– To je moj doživljaj drugih i nas samih i ništa drugo, ležeran opis mog tamošnjeg života i uviđanja koliko ima odličnog u Danskoj, a koliko toga u Hrvatskoj. I kako nema idealnog. Nadam se da će ovog Božića moji zapisi nekoga obradovati – kaže ona
Izvor: telegraf.rs