Imam 43 godine i srce mi puca kada vidim da se komšinica koja ima samo 16 godina “prodaje”… za nekih 5-10 eura se daje kojekakvim klošarima, s sve da bi zaradila neki novac da prehrani sebe i svoje roditelje. Pa puta sam njenom ocu ponudio da radi u mojoj firmi, nadao sam se da će prihvatiti i da ću jadnu djevojčicu spasiti, ali nije želio da radi. Zbog toga sam na kraju odlučio i pozvao nju da se nađem, ponudio sam joj 200 eura mjesečno i da više ne radi to što je radila, naravno, osim sa momkom, a ona mi je jadnica rekla da to ne može da prihvati, jer je poštena i da ne želi novac koji nije zaradila. Ubjeđivao sam je dugo, ali nije mijenjala mišljenje. Onda sam joj predložio da novac koji joj nudim zaradi od mene, da se daje meni i nikome više, pihvatila je… malo mi je neugodno kada to moram raditi sa njom, ali stvarno mi je draga i zbog nje se da tako kažem žrtvujem. Evo skoro 3 mjeseca se viđamo par puta sedmično i mogu vam reći da sam ponosan na sebe, jer sam je odvojio od uličnih klošara, matorih manijaka i drugih muškaraca. Oprezan sa sa njom, sigurno je neću zaraziti, “napumpati” i učiniti nešto nažao, a sve to bi je čekalo da je nisam, slobodno ću reći, spasio. Obzirom da nakon što budemo zajedno često dugo i pričamo rekla mi je kako se popravila u školi